Do trinaest (3/4)

Neću vas više zamarati — preostala dva dela priče stižu jedan za drugim, bez pauze.

———————————————
12.99 (srednji deo/middle 8)
———————————————

Sever Oktobrov dobro zna kako je kad se novembar spusti na mali grad. Nakon dva produžetka apsolventskog staža mogao bi za sebe reći da je apsolvirao tu oblast. Baš to mu prolazi kroz glavu dok gazi neravnim trotoarom neosvetljene ulice i počinje da se kikoće. Sigurno je tome više razlog stilska doskočica u njegovoj prethodnoj misli nego džoint koji puši u hodu. I onda pomišlja: ako ga pušiš sam, ne može se zvati džoint. Potom: naročito ako je zavijen od industrijske biljke ne može se tako zvati. Antiteza: iako ne radi, ova industrijska naprava ima dva kvaliteta — mirisom podseća na pravu stvar i sasvim sigurno će ubrzati i pojačati dejstvo alkohola. Sever Oktobrov staje u lokvu i ponovo počinje da se smeje.
— — —
[Kompresija]: S. O. u klubu sreće svog najboljeg prijatelja Emila. S. O. i E. dele preostali ind. džoint. Zatim preteruju s alkoholnim napicima. Kombinacija aktivnih supstanci, iako su neke od njih zastupljene tek u tragovima, čini svoje. S. O. i E. stoje sasvim blizu zvučnika, pažljivo slušaju i slažu se da pop pesme od tri minuta trajanja nekako neobično dugo traju. Pridružuju im se tri devojke. Kažu da se ide kod četvrte na sedeljku. S. O. i E. izjavljuju da ništa zahtevnije od sedeljke ionako ne bi mogli da podnesu. Svo petoro odlaze na sedeljku. Tamo se ne događa ništa naročito. Stvarno se sedi. Povremeno se prilegne. S. O. leži na podu i odsutno se ljubi s jednom od devojaka. E. se ljubi s dve. S. O, pomalo iz zavisti, ali i zbog težnje za ravnopravnom raspodelom bogatstava, poziva onu koja je ostala da sedi pored CD plejera da im se pridruži. Ona nije zainteresovana. Idu The Smiths.
— — —
Sever Oktobrov i Emil sede na ulazu prodavnice tepiha. S obzirom na to kako je krenula, noć se dosta rano istrošila. Ima još dosta do svitanja.
Emil kaže: Stvarno misliš da si napravio sranje?
Sever Oktobrov odgovara: Znam da sam ga napravio.
Emil (pali cigaretu): I šta sad? Hoćeš mu reći?
Sever Oktobrov: Neću. Neće ni ona. Mi smo moralni talog, druže.
Emil: Nemoj tako. Samo ste kukavice.
Sever Oktobrov: Kukavice su krem moralnog taloga.
Emil: Dobro, talog ste. Predajem se. Ali razmisli još jednom. (Ustaje i čisti zadnjicu) Vas dvoje imate šansu da šljakate mnogo bolje nego njih dvoje. Ti (upire prstom u Severa Oktobrova) si skroz progutao udicu. On će ionako da je ostavi kroz dva meseca. Ne zaboravi, ovo je mali grad. Ne bi nas bilo da ne umemo jedni drugima da praštamo. (Pruža ruku Severu Oktobrovu)
Sever Oktobrov (uzima Emilovu šaku i pridiže se): Pojma nemam.
Emil (okreće leđa Severu Oktobrovu i kreće prema svojoj zgradi): Kažem ti, razmisli. Vidimo se sutra.
Sever Oktobrov: Sutra.
— — —
Sever Oktobrov polazi niz ulicu i podiže pogled. Nebo je vedro, prvi put nakon nekoliko dana. Izgleda mu kao da se zvezde skupljaju da bi sijale samo za njega. Takve su novembarske noći u malom gradu. Pusti kolovozi, tihi trotoari, zamračeni stanovi i izlozi, uporno smenjivanje svetala na semaforima, čitav svet tu je samo za njega.

Sever Oktobrov ne zna da je ovo poslednji trenutak da je sve u najboljem redu.
Sever Oktobrov ne zna da je upravo poslednji put video Emila.

Advertisements

Oznake: , ,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s


%d bloggers like this: